Elementi dobrog dizajna

Korisnički interfejsi doživeli su pravu revoluciju pojavom World Wide Weba početkom 90-tih godina prošlog veka, a u relativno kratkom periodu oni su napredovali od statičkih i tekstualnih do potpuno interaktivnih i dinamički izmenjivih interfejsa. Moderni interfejsi zahtevaju ispunjavanje velikog broja kriterijuma medju kojima se izdvajaju prikazivanje na različitim veličinama ekrana i tipovima uredjalja, ali i operativnim sistemima. Takodje, posebno se izdvajaju korisnički interfejsi prilagodjeni za mobilne uredjaje koji su stvorili novu kategoriju u UI pod nazivom „responsive“ jer moraju da se prilagode tj. odgovore na zahteve raznih veličina ekrana i pregledača.

foto: everyinteraction.com

foto: everyinteraction.com

Osnovni elementi dobrog dizajna

Postoji veliki broj elemenata koji definišu pojam dobrog dizajna, ali generalno se nameću njih pet bez kojih nijedan web UI nije dobar: Tipografija, konzistentan dizajn, optimizacija za različite tipove unosa, optimizacija za različite veličine ekrana i naravno jednostavnost.

Tipografija

Tipografija spada u jednu od najbitnijih faktora dobrog dizajna jer omogućuje čist i čitljiv prikaz informacija, ali i opcija korisniku. Iako se smatra lakim zadatakom, odabir pravog fonta i stila odredjuje da li će neki korisnik biti u stanju da konzumira sadržaj na svim uredjaljima ili će pak morati da se prilagodi zahtevima prezentacije, što u praksi predstavlja loš dizajn.

Konzistentan dizajn

Veoma čest slučaj je da na jednoj web stranici možete naći poseban dizajn za svaku odvojenu sekciju ili drugu vrstu sadržaja gde je potpuno izmenjen layout osnovnih elemenata navigacije, teksta I formi. Ovo u praksi znači da će korisnik morati svaki put ponovo da uči korisnički interfejs, a predstavlja jedno od najvećih promašaja dizajna. Uvek iste pozicije menija I opcija, isti rasporedi delova sa tekstom kao I drugih sadržaja su ključ dobrog I interaktivnog dizajna koji će korisnik lako prihvatiti.

Optimizacija za različite tipove unosa I rezolucija ekrana

Jedan od najvećih izazova modernog dizajna jeste optimizacija sadržaja za veliki broj različitih uredjaja i implementacija njihovih metoda unosa od tastature i miša pa do ekrana na dodir. Pojavom ovakvih zahteva nastao je novi pravac u dizajnu web stranica, ali i korisničkih interfejsa pod nazivom “Responsive”. Glavna ideja ovog pravca jeste izrada razlicitih UI za razlicite tipove uredjaja i tako postići maksimalnu kompatibilnost sa njima, a korisniku pružiti nesmetani rad. Sajtovi koji primenjuju ovakav princip uglavnom imaju zaseban UI za personalne računare, mobilne telefone, smart televizore i aplikacije za smart telefone.

Jednostavnost

Moderni dizajn predstavlja mešavinu nauke, umetnosti, prakse i statistike, a sve češće se jednostavnost nameće kao jedini kriterijum koji mora biti zadovoljen kako bi korisnici bili zadovoljni. Ovu činjenicu najbolje pokazuje pojava smart telefona novijih generacija koje su drastično povećale funkcionalnost, a smanjili kompleksnost korišćenja i unosta podataka. Simplicity kao metod predstavljanja sadržaja možemo videti u novim UI sistemima kao što su iOS, Android, Windows Phone, kao i na mnogim web portalima.

Primeri dobrog i lošeg dizajna

Ako za kriterijume dobrog dizajna uzmemo gore navedene kriterijume, onda možemo reći da se na internetu nalazi veliki broj zastarelih prezentacija ili loše izvedenih ideja. Kao najbolji primer dobrog i efektivnog dizajna nameće se glavna stranica kompanije Apple koja sa svega nekoliko boja i jednostavnom navigacijom potpuno zadovoljava sve kriterijume koje smo naveli. Takodje, prezentacije koje idalje nevešto nastaju u word procesorima definitivno sebe stavljaju u kategoriju najgorih, ali one su i najmasovnije na današnjem webu.
apple.com – Jednostavno i dizajn u nekoliko boja

Reference
1. Rover Cars http://www.roverp6cars.com/
2. Nielsen Norman Group http://www.nngroup.com/articles/f-shaped-pattern-reading-web-content/
3. 3OneSeven http://3oneseven.com/typography-16/
4. Wikipedia http://en.wikipedia.org/wiki/Web_design

Istorija HCI interfejsa

Razvoj HCI interfejsa počeo pojavom prvog računara opšte namene britanskog matematičara Čarlsa Begidža. Od jednostavnog mehaničkog interfejsa sa mnogo sajli, brzina i kvačila, pa do grafičkih multitouch interfejsa kakve imamo danas, razvojni put trajao je više od dva veka. Kao glavni faktori koji su uticali na razvoj HCI nameću se brzina obrade podataka, inventivnost programera, ali i trenutni zahtevi tržišta.

Linux GUI HCI / Wikipedia

Linux GUI HCI / Wikipedia

Početkom 50-tih godina prošlog veka računari polako ulaze u velike naučne institute kao što su ETH i MIT. Kao dominantni HCI interfejsi nameću se već pomalo zastarele bušene kartice, prvenstveno zbog velike popularnosti IBM-a i njihovih mašina za izradu i čitanje kartica. Ipak, u ovom periodu MIT predstavlja dve revolucionarne tehnologije, stylus – “olovku za ekran” i trackball – “kuglicu pointera” koje će kasnije biti masovno korišćene u interakciji sa računarima i pametnim telefonima.

Wikipedia

Najčešće korišćena kartica od 80 redova / Wikipedia

Tokom 60-tih godina pojavljuje se novi tip interfejsa, Command Line Interface danas poznatiji kao CLI. On je omogućavao unošenje podataka putem tastature i njihov tekstualni prikaz. Kasnije se pojavljuju i CRT monitori ali prikaz idalje ostaje u tekstualnom formatu. U ovom periodu pojavljuje se i novi revolucionarni HCI uredjaj – miš.

Prvi miš / Wikipedia

Prvi miš / Wikipedia

Sedamdesete godine prošlog veka nisu donele nikakve bitne promene u korisničkim interfejsima, ali pojavom personalnih računara sredinom decenije i njihovom masovnom primenom, počinje nova era za HCI.

IBM 5150

IBM 5150

Početkom 80-tih dolazi do prave revolucije pojavom grafičkih korisničkih interfejsa (GUI). Prvi komercijalni računar koji je uspešno implementirao ovakav tip interfejsa bio je Xerox Star 8010 koji je pojavio 1981. godine. Takodje, iz Bell laboratorija izlazi i prvi Multitouch ekran uz pomoć koga je moguće prstima raditi u GUI okruženju.

Xeroxstar 8010 / Digibarn.com

Xeroxstar 8010 / Digibarn.com

Devedesetih godina prošlog veka dolazi do velikih pobojšanja u grafičkim interfejsima kao i HCI uredljajima. Pojavljuju se kvalitetniji optički miševi koji rade na svim podlogama, enorgomske tastature i počinje masovnija primena ekrana osetljivih na dodir.

Apple Newton / Wikipedia

Apple Newton / Wikipedia

Novi milenium doneo je dosta novina, ali i pobojšanja već postoječih HCI interfejsa. Microsoft je krajem 2008. godine počeo da razvija prvi NUI, prirodni korisnički interfejs pod nazivom Project Natal, kasnije Kinect. Proizvod je doziveo komercijalni uspeh postavši jedan od HCI interfejsa za xbox 360 konzolu.

Budućnost interfejsa interakcije čovek-računar nije lako predvideti, ali sledeći logični korak su interfejsi koji omogućavaju direktnu komunikaciju putem misli tj. direct brain-computer interface (DBC). Iako zvuči kao naučna fantastika, ovakvi sistemi su već u razvoju, a prvi primenu pronalaze u prostetici. Tokom ovog meseca predstavljeno je istraživanje upotrebe robotske ruke samo pomoću misli, što predstavlja pravu revoluciju na ovom polju.

Kako do besplatne “Pet Friendly” nalepnice?

Udruženje “Pet Frendli Srbija” osnovano je sa primarnim ciljem zaštite dobrobiti životinja, a promocija suživota životinja i ljudi nam je jedan od glavnih aktivnosti udruženja. U tom duhu, pokrenuli smo akciju obeležavanja pet friendly lokacija na celom balkanu i od samog početka nudimo besplatne nalepnice sa kojima možete obeležiti vaš pet friendly objekat.

Kako bi dobili nalepnicu, potrebno je da dodate vaš objekat u našu bazu, što je takodje potpuno besplatno!

Takodje, možete besplatno skinuti naše nalepnice i sami ih oštampati, ako vam tako više odgovara. Za sve dodatne informacije, kontaktirajte nas na ljubimac@petfrendli.com

Da li znate da čitate?

knjigaZatvaraju se polako krugovi naših života i upisuju u ličnu knjigu našeg postojanja. Svaka od tih knjiga je ispisana na različit način, ima drugačiji sadržaj i nije istog obima. Medjutim, nema ni jedne knjige koja je potpuno prazna i bez neke poruke. Neke su više , a druge manje prihvatljive.Medjutim, svaka od njih puno govori o onima koji su spontano pisali svoju životnu priču. Neke će ostati trajno da žive medju generacijama koje će doći posle ispisivanja poslednje njene stranice , dok će druge brzo pasti u zaborav i završiti u sećanjima onih koji su prisustvovali ispisivanju njenih redaka. Medjutim, mali je broj onih  koji su ispisali tako važne stranice da  nikada  ne padnu duboko u zaborav sa protokom vremena. To su po pravilu uvek sveže i inspirativne priče, iako njihovi autori odavno pripadaju istoriji.

Osim  što su inspirativne, otvaraju mnoga pitanja i traže naša stalna preispitivanja. U tome možda i najviše leži njihova vrednost za one koji su spremni da ih čitaju i da preko njih ispituju svoje životne izbore, odluke i odredjuju smisao svog postojanja. Problem može jedino da nastane ukoliko njeni čitaoci ne umeju da ih tumače na pravilan način. Za takve čitaoce one gube smisao i ne ukazuju na  životnu putanju koju treba slediti. Stoga je ponekad mnogo važnije umeti čitati nego pisati. To je ono zašta je potrebno znanje. Na žalost, svedoci smo da takvu vrstu znanja retko gde možemo steknuti,s obzirom da je sve manje onih koji uočavaju važnost da učimo od najboljih.

Uzori se traže na nekoj drugoj strani, a ne u knjigama i reprezentativnim primerima. Zaboravlja se da je umeće čitanja više od elementarne pismenosti. Spoznavanjem njene važnosti ,postajemo duhovno bogatiji, mudriji i životno nadahnutiji. To nam pomaže da se lakše krećemo stazama života i da težimo stalnim postignućima izvan materijalnih sfera življenja. Borba za trajnim nematerijalnim vrednostima u vremenu u kome dominiraju suprotne vrednosti  ,predstavlja vid otpora protiv svega onoga što se lako i brzo konzumira. Shodno tome,takve „vrednosti“ i brzo nestaju. Zato je krajnje vreme da naučimo da pravilno čitamo od boljih i mudrijih od nas ,kako bi znali da „ napišemo“ što bolju vlastitu životnu knjigu. Ona će imati smisla samo ukoliko će vremesnki premašiti  trajanje naše fizičke egzistencije. Možda zato u svima nama treba probuditi poriv da naša životna priča bude remek delo i da zbog toga ostane za trajno pamćenje. Stoga ,moramo već od danas da se posvetimo ovom velikom zadatku.

M.R.

Solidarno klopaj!

solidarnaKlopicaLogoSiromaštvo je veliki problem širom sveta, a Srbija nikako nije izuzetak. Sve veći broj naših gradjana mora da svoj jedini obrok dobije u nekoj od javnih kuhinja, a podatak o broju korisnika do kojeg sam ja uspeo da dodjem je neverovatnih 40.000 ljudi! Kao pojedinci ne možemo nikako da sami rešimo ovako kompleksan problem, ali možemo solidarno da ga ublažimo i da našim sugradjanima pomognemo onda kada im je najteže. Negde početkom godine, saznao sam za akciju ”Solidarna klopica”, ali nisam odmah shvatio koliko je sama ideja dobra i da se svako može priključiti bez prevelike buke i truda. Naime, svakom kupovinom jednog obroka u nekoj od ”solidarnih” pekara možete platiti još jedan obrok, koji će pojesti neko ko nema da ga plati. Jednostavno zar ne? Jedna kifla za vas, jedna za Vašeg novog drugara! Ovim kratkim blog postom Vas pozovivam da podržite ”Solidarnu klopicu”, njihovu plemenitu akciju i podelite vaše dobro i sa drugima!